На Дрини ћуприја

На Дрини ћуприја је назив романа за који је писац Иво Андрић 1961. добио Нобелову награду. Роман приповеда о грађењу каменог моста преко Дрине у босанском Вишеграду. Овај роман је необичан по томе што његов главни јунак није човек, већ мост, чију историју писац прати кроз 400 година, током којих се разни људи чије су судбине везане за овај мост (градитељи, рушитељи, пролазници) појављују и нестају. Тај камени мост, ћуприја на Дрини, насупрот пролазности људског живота, за писца је симбол трајања и вечности.

ЈЕЗИК

Реч ћуприја је турцизам, значи мост.

ГЕОГРАФИЈА

Вишеград је градић на граници Републике Српске и Србије. Стари мост у Вишеграду налази се на Унесковој листи светске баштине, а такође је и на листи 100 најугроженијих споменика на свету. Осим зуба времена, мост угрожавају и велике масе воде из језера насталог изградњом хидроелектране на Дрини.

ИСТОРИЈА

На Дрини ћуприја, Стари мост у Вишеграду, задужбина је Мехмед-паше Соколовића, турског везира српског порекла. Мост је зидан у другој половини XVI века. Саграђен је на „цариградској џади“, путу који је повезивао Босну са центром турског царства, Истанбулом, Цариградом. Градитељ моста био је Коџа Мимар Синан, најчувенији архитекта тог доба. Мост има 11 лукова и лежи на 9 широких стубова. На средини има проширење (софа капија), познато састајалиште Вишеграђана. У турско време ту је стајала кула у којој се налазило неколико малих топова званих шибе.