Божићу претходи четрдесетодневни пост, у коме проживљавамо ишчекивања старог света да се роди Спаситељ. Последње три недеље пред Божић зову се Детинци, Материце и Оци.
У припремним недељама пред Божић, током поста, ми се символички ослобађамо, „одвезујемо“ од везаности за природу, грех и смртност и везујемо се новим везама међусобне љубави и љубави према Богу. Током три предбожићна празника ово везивање и одвезивање се врши троструко. Најпре се везују деца. Треће недеље пред Божић, ујутро, или по доласку из цркве, са богослужења, одрасли везују своју, али и туђу децу. Обично се каишем или канапом, или чак дебљим концем, завежу руке или ноге, па се привежу за сто или столицу. Везивање има и породични смисао – символизује јаке породичне везе, а укућане упућује на штедљивост, на истрајност у врлинама које нас приближавају Богу. Штедљива деца ће се лако „откупити“ на Детинце – малим поклоном за своје родитеље