Српски језик

Готово сви европски језици припадају заједници индоевропских језика. То је случај и са нашим језиком – српским. Заједно са македонским, словеначким, бугарским и, од скора, бошњачким и хрватским (и црногорским) језиком, српски језик чини јужнословенске језике. Српски језик почива на штокавском наречју, а штокавски говори се деле на старије, млађе и нове, који се, опет, деле на дијалекте, а ови на говоре. Српски језик се развијао у два паралелна тока – као књижевни, језик којим се пише, и као народни, говорни језик. Као књижевни, прешао је пут од старословенског преко српскословенског, црквенословенског, славеносрпског (у употреби у XVIII и XIX веку) до данашњег књижевног српског језика, који је практично подударан са говорним српским. За све то време народни (говорни) српски језик се, као и сваки други језик, развијао, мењао и избаштинио усмену књижевност велике уметничке вредности. Вук Караџић је у XIX веку направио револуционарну промену – потпуно је избацио из употребе тадашњи књижевни језик, а за књижевни прогласио – простонародни језик! Тако је почела нормативизација, чији је резултат и данашњи српски књижевни језик, којим се и пише и говори. Вук је реформисао и писмо и избацио све старе знаке који нису имали подлогу у говору. Тако су и учени Срби били принуђени да се користе простим народним језиком, на којем је створена дивна народна књижевност и који несумњиво има своју лепоту, али му недостаје мноштво речи, поготово из духовне области. У XIX веку, званично Бечким договором 1850. године, српски језик су прихватили и Хрвати да би после Другог светског рата тај заједнички језик Срба и Хрвата био назван српскохрватским језиком. После распада Југославије проглашени су хрватски, бошњачки, а од скора и црногорски језик за засебне језике. Истина је рећи да је то српски језик, јер су границе штокавског дијалекта границе српског језика.

ЈЕЗИК

Постоје два различита књижевна изговора српског језика – ијекавски (вјера, млијеко) и екавски (вера, млеко).

ГЕОГРАФИЈА

Срби у Србији говоре екавски и ијекавски, а Срби у Републици Српској и осталим деловима бивше Југославије – углавном ијекавски.

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

Вук Караџић