Латиница

Ћирилицом су се Срби служили од XI века, кроз средњи век, током турског ропства, служе се и данас. Аустроугарска је, међутим, бранила употребу ћирилице на својим подручјима, па су се Срби у Босни и Српској Војводини служили латиницом. Латиница је, иначе, ишла подруку са римокатоличком вером и латинским језиком, тако да је у словенским римокатоличким земљама брзо заменила како глагољицу, тако и ћирилицу. У XIX веку латиница продире и у Србију, и то из Хрватске. У XIX веку су јачале тежње ка уједињењу Јужних Словена, тако да хрватски језикословци вуковски српски језик проглашавају за књижевни хрватски. Српски филолог, велики књижевни радник на изучавању српског језика, Ђуро Даничић започео је писање РјечникаЈАЗУ (Југословенске академије знаности и умјетности) реформисаном латиницом (латиницом са посебним знацима за ч,ћ,ш,ж). У време српскохрватског језика ћирилица и латиница паралелно су се користиле, а у данашњем српском правопису и једна и друга важе као стандардна писма (двоазбучје). Уставом из 2006. српски језик и ћирилично писмо службено су у употреби на територији целе Републике Србије. Тако је и у Републици Српској.

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

Ђуро Даничић