Преслица

Некада је свако сеоско домаћинство сáмо израђивало одећу и предмете од вуне. Али да би од вуне могао да се исплете џемпер или да се отка ћилим, потребно је било да се острижена вуна упреде. То се радило ручно, уз помоћ преслице. Повесмо вуне се закачи за преслицу и онда се у дугим сеоским вечерима, после свих завршених послова, једном руком из повесма извлачи нит вуне, а другом се та нит намотава на вретено. И тако се преде. Или се све жене из села сакупе на прело и онда се преде и прича…

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Преслице се често украшавају хришћанским симболима или сценама из домаћег живота, виђеног очима жене. Предење, односно преслица, вретено и нит симболишу сусрет вечног и пролазног.

УМЕТНОСТ

У Карађорђеву код Зрењанина постоји својеврстан музеј преслица са више од 150 примерака преслица старих и до 200 година.

ИСТОРИЈА

Преслице имају дугу историју. Потичу са Далеког истока, још из месопотамске цивилизације, а на наше просторе су их донели Турци. Израђују се углавном од јасеновог дрвета, али и јавора, вишње, тисовине. У Србији постоје три типа преслице: преслице «палице», преслице «гране» и преслице «лопате».