Пирот

Постојбина пиротског ћилима, град Пирот налази скоро у самом средишту Балканског полуострва, на пола пута између Ниша и Софије, на веома прометној саобраћајници која повезује Европу са Азијом. Смештена на југоистоку Србије, у долини реке Нишаве, пиротска општина је по пространству једна од највећих у Србији. Пиротски крај је у правом смислу речи гранична област. У њему се сусрећу равно Понишавље и планинска област Балкана, у пиротском дијалекту осећа се утицај бугарског језика, пиротска област је граница између Србије и Бугарске, а некада су се у њој сусретали и сукобљавали различити утицаји – стара племена Трачана и Илира, Византија и Рим, грчки и латински језик, турска и европска архитектура. Пирот су освајале разне војске – римска, византијска, српска, турска, али и Кумани и Печенези из Азије. Још у XII веку Пирот је био у саставу државе Стефана Немање, а из пет векова дугог турског ропства ослобођен је 1877.

ЈЕЗИК

Пирот се први пут спомиње на једној римској карти из IV века под именом Turres, што на латинском значи куле. То је било мало утврђење за одбрану главног друма за Исток, у коме су путници могли да преноће и промене коње. У XV веку налазимо га под грчким називом Пиргос, са истим значењем – куле. А од Пиргос се дошло и до српског имена Пирот.

УМЕТНОСТ

У Кући Христића из 1848, једној од најлепших балканских градских кућа XIX века, налази се Музеј Понишљава, у коме се може видети богата збирка народних ношњи и пиротских ћилима

ГЕОГРАФИЈА

Осим по ћилимима и качкаваљу, Пирот је познат и по фабрици аутомобилских гума Тигар.

ИСТОРИЈА

На улазу у Пирот налази се средњовековна тврђава позната као Градић или Момчиловград. Веровање да је то Пирлитор војводе Момчила из народне песме није историјски потврђено.