Сетва и жетва

Сетва је планско и организовано засејавање плодне земље семењем које ће бити неговано и обрађивано. Жетва је процес убирања плодова са жетвених поља, који означава крај циклуса раста и сазревања у природи.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Духовни смисао жетве се поштовао готово у свим старим религијама света. Значај благородне жетве за одржавање људског живота људе је природно упућивао на обраћање вишим силама молитвом, слављењем и захвалношћу. Дани жетве су у многим примитивним културама слављени као народни празник. У здравицама се – поред здравља домаћину – најпре пожели берићет (турски израз за родну годину и успешну жетву).

Православни празници поштују природну димензију слављења природе као средства преко којег Бог даје живот људима. Празник Педесетнице је очувао  елементе некадашњег приношења првине (првог годишњег убирања) на жртву Богу у знак захвалности доношењем траве у цркву и плетењем венаца. Слични обичаји постоје и о другим летњим празницима – на Ивањдан, када се плету венци од цвећа, и на Преображење, када се освећују плодови грожђа.

ИСТОРИЈА

У старо доба жетва се обављала на традиционални начин – ручно и са једноставним оруђима: српом, косом, вилама и грабуљама. У новије време жетва се на великим пољима обавља пољопривредним машинама – комбајном, жетелицом, трактором и осталом прикључном механизацијом.