Југословени

Становници Југославије, припадници различитих народа и етничких група који су живели на територији југословенске државе.

ЈЕЗИК

Парола „братство и јединство југословенских народа и народности“ настала је у току Другог светског рата, по узору на идеју Француске револуције „Слобода, једнакост, братство“ (Liberté, égalité, fraternité).

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

У социјалистичкој Југославији израз братство и јединство био је често коришћен као обавезни део говора и реферата политичара и као парола која се користила у свечаним приликама обележавања тековина револуције.

ГЕОГРАФИЈА

Према попису становништва из 1981. највећи број опредељених Југословена живео је у Србији (36%) и Босни и Херцеговини (26%). Према попису из 2002. око 80 хиљада Срба се изјаснило као «Југословен».

ИСТОРИЈА

Југословени се као нација први пут спомињу 1929. године, када је краљ Александар прогласио постојање Југословена као једне нације са три племена. Та идеја се заснивала на идентификовању нације са држављанством пре неголи са етничким пореклом. Због снажног националистичког набоја између Срба и Хрвата – овај израз у старој Југославији није био широко прихваћен.

Појам југословенства задобио је нову вредност у социјалистичкој Југославији, када су нове власти из идеолошких разлога сузбијале национална осећања народа у корист јачања нове државе и њеног интернационалног повезивања са другим комунистима у свету. Југословени су као посебна национална категорија признати на попису становништва из 1961. Овакво национално изјашњавање кулминирало је 1981, када је у Југославији пописано чак милион и двеста хиљада Југословена. После тога број присталица југословенства се смањивао у корист обновљених националних осећања.

Данас је југословенство симбол носталгичних осећања људи који се сећају добрих страна живота у некадашњој заједничкој држави.