Сок од зове

До скора карактеристичан сок за српске крајеве, тачније – сируп који се пио разблажен са водом, „домаћи сок“ од зове, скоро је потпуно истиснут фабричким газираним и негазираним пићима.

Зова – базга је самоникла биљка која расте као грм или мање дрво, висине до пет метара. Ниско дрво или жбун има уздужно испуцалу сивосмеђу кору. Младе гране су зелене, прошаране светлим цртицама, а унутра су испуњене белом сржи. Та срж се лако вади, па су од зове деца некада правила свирале. Цветови ове биљке су ситни, млечнобели, јаког и веома пријатног мириса. Укус цветова је горак и ароматичан. Цветови садрже етарско уље које садржи око 40 материја. Плодови су ситни, а кад сазре, добијају тамнољубичасте бобице с црвеноплавим соком. Од зове се углавном користи само цвет. Зова цвета од маја до јула. Тада може да се набере нешто цветова, од којих се сасвим једноставно – са водом, шећером и лимуном – прави сок (сируп) од зове. Осим што је посебног лепог укуса, овај сируп је добар и за искашљљавање и, уопште, добро чини дисајним путевима.