Српске униформе

Униформа је идентична одећа коју носе припадници неке организације, посебно војске, полиције, хитне помоћи и служби за ванредне ситуације. Ова одећа истиче неку организовану групу по томе што сви њени припадници носе исту одећу и прикрива различитости, а наглашава повезаност њених чланова, а ономе ко је носи обезбеђује одређен степен анонимности.

Свештеничка униформа, мантија, има намену да истакне позив свештеника и њихову пророчку издвојеност у односу на остали Божији народ. Ношење мантије у јавности означава мисионарску посвећеност свештеника или монаха.

Основна намена војне униформе је да војнике зараћених страна учини препознатљивим. Некад су биле упадљиве и прављене тако да оставе снажан утисак, а затим је преовладала тежња за практичношћу.

ЈЕЗИК

Појам униформа је латинског порекла и означава једнообразност.

ИСТОРИЈА

Униформа се у правом смислу речи јавља у Србији у време Првог српског устанка. Од краја ХIХ и почетком ХХ века од интензивно обојене, сјајне и изразито декоративне униформа постаје практичнија, једноставнија и смиренијих боја.

Сивомаслинасте униформе су код Срба уведене прописом из 1908. То се односило и на униформе коњичке гарде, чији изглед, установљен 1861. године, није претрпео битне измене све до Другог светског рата.

Крој, облик и материјал војног одела установљени у периоду после Другог светског рата остали су готово непромењени све до данашњих дана, са јасном изменом у ознакама на шапки, дугмадима, рукавима и нараменицама блузе уведеним 1994. и 2007.