Царство Небеско

арство Небеско или Царство Божије је основна тема поруке светог Јеванђеља о доласку Сина Божијег Господа Исуса Христа на свет. Царство овде означава владавину или власт. Бог се у Светом писмучесто именује као Господ да би се нагласила његова владавина и брига над животом људи. Царство Божије је за хришћане значило живот будућег века, када ће Господ коначно доћи и успоставити своју владавину над светом.

Када је Римска империја прихватила хришћанску веру, утврђено је правило сагласја: да државне и црквене власти живе у миру и сарадњи, али са строгим разграничењем духовне политике Царства Небеског, коју је водила Црква, и земаљске политике, коју је водила држава. У историји је често долазило до покушаја да се земаљска власт наметне као једина вредност у животима људи. Такви покушаји стварања „царства Божијег на земљи“ доводили су до великих људских страдања.

ЈЕЗИК

Израз Царство Небеско у Светом писму Новог завета помиње се око стотину пута, готово увек у причи, односно у пренесеном значењу.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Молитва: Царе Небески, Утешитељу, Душе Истине, који су свуда и све испуњаваш, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.

УМЕТНОСТ

Неке од карактеристичних новозаветних изјава Господа Исуса Христа о Царству Небеском су и ове: Царство Божије је унутра у вама (Лк. 17. 20-21). Који не прими Царство Божије као дете, неће ући у њега (Мк. 12. 34). Неће сваки који ми говори Господе, Господе, ући у Царство Небеско, но који чини по вољи Оца мог који је на небесима (Мт. 7. 21).

Земаљско је замалена царство, / а небеско увек и довека гласе вероватно најпознатији стихови српске народне поезије. Говоре о косовском опредељењу светог кнеза Лазара, који је тиме одредио будућу судбину Срба изричући њихов непоколебљиви хришћански став.

ИСТОРИЈА

Долазак Царства Небеског значи присуство Христа Сина Божијег на земљи, међу људима. Оно се кроз историју на тајанствен начин пројављује у богослужењу Цркве. То је пројава будућег века у садашњем, која се догађа примањем и усвајањем дара Христове љубави међу људима – истог оног живота какав постоји у вечности.