Стефан Дечански

Стефан Урош III Дечански (1322–1331) био је краљ Србије из породице Немањића, син краља Милутина и отац Душана Силног. Наставио је ширење Србије на рачун Византије и створио од ње најјачу силу на Балканском полуострву. Српска црква га је канонизовала као „светог краља“, а његова задужбина је манастир Високи Дечани у Метохији близу Пећи.

Победама Стефана Дечанског почиње највећи период српске историје, али он је остао у памћењу као најтрагичнија личност из целе лозе Немањића. Доживео је прогоне од стране оца и брата, умрла му је вољена жена, а у тренутку највећег успеха против њега се окренуо и рођени син. Због опасног јачања српске моћи, византијски цар је у време Стефана Дечанског тражио савезника са којим ће га напасти, и нашао га је у тадашњем бугарском владару. Међутим, српска војска је пресрела Бугаре и страховито их потукла у бици код Велбужда 1330, у којој се нарочито истакао Стефанов син, млади краљ Душан. Цар је морао да се повуче натраг у Византију и препусти Србији надмоћ на Балкану.

Политика Стефана Дечанског, мада веома мудра, није наишла на разумевање међу великашима, а ни код сина Душана. Стефан није дозволио да се Србија неконтролисано шири и окупира територије које неће бити у стању да контролише. Зато је одбио да у погодном тренутку покори Бугарску, што је вероватно и био узрок његовог пада.

О смрти светог краља Стефана постоје две сасвим различите верзије, од којих једна његовог сина Душана оптужује за убиство оца.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Чудотворне мошти светог краља Стефана Дечанског почивају у његовој задужбини, манастиру Високи Дечани. Од светих моштију овог светитеља, дешавају се многа чудеса: слепима се враћа вид, хроми, неми, глуви, болесни и раслабљени исцељују се. Црква прославља светог краља Стефана Дечанског 11/24. новембра.

УМЕТНОСТ

Неуобичајено великих димензија, али племенито једноставна и складних пропорција, црква манастира Високи Дечани представља највећу српску средњевековну грађевину. Црква је подигнута од мермерних квадара у две боје. По својој градитељској сложености одликује се складним прожимањем западног (романичког и готичког) и источног (византијског) стила градње са већ постојећим традицијама српске уметности. Манастир су осликали најбољи сликари Душановог царства.