Шуме

Земља на којој су се Срби по доласку на Балкан населили била је прекривена густим шумама. Сећање на ове шуме сачувано је у имену области Шумадија, кoје значи непрегледна шумашуметина. Шуме су пружале заклон, па чак и дом (наши преци су живели у брвнарама), а у гладним годинама биле су главни извор хране. Печурке, разно корење, сремуш, па чак и жир из храстових шума били су тада људска храна. С друге стране, шуме су за неке значиле опасност или смрт. Многи путописци описују страх при проласку каравана кроз шумовите области Србије, из којих су увек вребали хајдуци. Крчење шума у Србији, које су претваране у плодно земљиште, почело је у време кнеза Милоша, у XIX веку. Данас је под шумама налази 30% површине Републике Србије, од чега 40% чини буква, а 27% храст. Република Српска, са 50% површине под шумом, спада у натпросечно шумовите пределе у Европи.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Шума је у прехришћанским временима имала важну улогу у словенској митологији и религији. Гајеви су били култна места и сматрани су стаништима богова и демона, а тамо су одлазиле и душе предака. Међу шумским духовима познати су Лесник и Шумска Мајка.

ГЕОГРАФИЈА

Национални паркови Козара, Сутјеска, Тара… У оквиру НП Сутјеска у Републици Српској налази се и Перућица, највећа сачувана прашума у Европи.