Ропство

Срби су у турском ропству проживели скоро пет векова – нешто краће или дуже у зависности од краја у коме су живели. После Боја на Косову 1389. српска држава се привремено опоравила и обновила у својим северним деловима да би падом Смедерева 1459. потпуно изгубила независност. Срби су још читавих сто година упорно покушавали да збаце турски јарам, а стално су дизане и буне против турске власти. Овакав отпор је изазвао непријатељство и подозрење Турака према целом народу, тако да је њихова владавина била изузетно сурова. Ниједан од поробљених народа није поднео толико прогона, покоља недужних, истребљења народних првака, пресељавања у ропским ланцима становништва читавих крајева. Данак у крви највише је узиман међу српском децом и младићима. Турско ропство је представљало својеврсан геноцид према српском народу. Било је периода када је цела Србија имала једва неколико десетина хиљада становника. За све то време главни ослонац народа била је Српска Православна Црква, а њени патријарси и епископи, били су носиоци народних тежњи за ослобођењем. После више крваво угушених буна, почетком деветнаестог века, 1804. избија Први српски устанак, којим српски народ после 350 година ропства поново долази до своје државе. Србија се полако ширила кроз цео XIX век, али је међународно призната тек 1878. После Првог балканског рата, 1912. године, Србија је повратила своје јужне територије, укључујући Косово и Метохију и Јужну Србију, данашњу Македонију. Српски народ у Босни и Херцеговини право из турског ропства пао је 1878. под аустријску окупацију, да би до слободе дошао тек 1918, по завршетку Првог светског рата, заједно са Србима из Војводине и других крајева Аустроугарске.

УМЕТНОСТ

Српске народне песме, романи Иве Андрића Травничка хроникаНа Дрини ћуприја, роман Хајдук Станко Јанка Веселиновића

ИСТОРИЈА

Пад Србије под Турке – 1459, пад Босне и Херцеговине – 1463, пад Црне Горе – 1499, крајеви северно од Дунава и Саве мењају господаре – час су под Турцима, час под Аустријом.