Карађорђе

Вођа Првог српског устанка против Отоманског царства и родоначелник краљевске куће Карађорђевића. На сабору у Орашцу након Сечекнезова 1804. Карађорђе је изабран за вођу буне против дахија. Наредне године српски устаници улазе у сукоб са војском Отоманског царства, том приликом Карађорђе је именован за вожда, односно врховног заповедника српске војске.

Карађорђе је одбио да прихвати постигнуте резултате тадашње српске дипломатије, који су се огледали у склапању тзв. Ичковог мира. Уместо тога, одлучио је да – уз подршку Русије – настави сукобе.

После повлачења Русије и пропасти Првог српског устанка Карађорђе се са већином других старешина повукао на територију Аустријског царства. Касније се у земљи Бесарабији придружио тајном друштву Хетерија, чији је циљ био ослобођење свих хришћана од турске власти. Био је одређен за вођу планираног општехришћанског устанка.

Средином 1817. дошао је у Србију. Убијен је у Радовањском лугу по вољи Турака, а по наређењу новог српског кнеза и вође Милоша Обреновића.

ЈЕЗИК

Име Карађорђе на турском дословно значи Црни Ђорђе. Вожд (Вођа) Првог српског устанка добио је ово име због тога што је био црномањаст, а неки кажу да је га је добио и због свог преког карактера.

УМЕТНОСТ

Највећи српски песник Његош посветио је свој песнички еп Горски вијенац «Праху оца Србије, Карађорђу бесмртноме».

Велики споменик српском вожду налази се у престоном Београду, близу Храма светог Саве.