Други српски устанак

Друга етапа српске револуције против турског царства, настала убрзо после неуспеха у Првом српском устанку и поновног поробљавања Срба. Резултат Другог устанка било је стицање ограничене независности Србије од Отоманског царства. Тада је основана Кнежевина Србија, која ће имати своју скупштину, свој устав и властиту краљевску династију. За разлику од многих старешина Првог српског устанка, Милош Обреновић је одлучио да остане у земљи и прихвати титулу обер-кнеза. Након гушења устанка Турци су постали сумњичавији пооштравајући мере владања над Србима.

Народне старешине су у марту 1815. одржале неколико зборова и одлучиле да подигну нови устанак. Други српски устанак је званично проглашен на народном збору у Такову 23. априла. За вођу је изабран Милош Обреновић. Он је тада изрекао чувене речи: Ето мене, ето вас – рат Турцима!

Сукоби су овога пута трајали краће него у Првом устанку. Милош је већ исте године предузео да путем политичких преговора са Марашли Али-пашом оствари интересе Срба. Већ наредне године Отоманска империја је донела неколико важних докумената о сређивању односа са Србима.

УМЕТНОСТ

У Народном музеју у Београду налази се чувена слика Таковски устанак најпознатијег српског реалисте Паје Јовановића.

ГЕОГРАФИЈА

Таково – место подизања устанка. Најзначајније битке у Другом српском устанку водиле су се у местима Љубић, Чачак, Палеж, Пожаревац и Дубље.

ИСТОРИЈА

Устанак је окончан након непуне три године. Турци су војним путем повратили изгубљене положаје, али је српска дипломатија однела коначну победу: Отоманска империја је признала Кнежевину Србију. Нова држава је морала да плаћа годишњи порез турским господарима и да држи њихову војску, али је у већини других ствари била независна.

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

Милош Обреновић