Устанак

Устанак је оружана побуна народа, буна. Подиже се против туђинске власти, али и уопште против власти којом народ није задовољан.

Србија је кроз историју више пута била окупирана, освајана. Срби су годинама живели под туђинском влашћу, али слободарска традиција у српском народу никада није замирала. Немирење са ропством је, чак и ако је трајало више векова (као под Турцима), доводило до честих устанака. Неки од њих су успели и довели до ослобођења, неки су били почетак дуге борбе, неки су у крви угушени. Било како било, устанак је нешто на шта су Срби, суочени са силом која их притиска, увек били спремни.

Први велики устанак у српској историји је устанак Срба против Турака у Банату 1594. године. Велика турска војска савладала је устанике. Вођа устаника, вршачки владика Теодор, ухваћен је и жив одран. Црква га као свештеномученика прославља 29. маја (16. маја по старом календару). У знак одмазде, командант турске војске Синан-паша наредио је још и да се у Београду на Врачару спале мошти Светог Саве.

Током следећих векова подизани су мањи устанци против Турака, али су сви били лако угушени. У време рата са Турском 1689. Аустрија утиче на  Србе да под вођством патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића подигну велики устанак и тиме се укључе у рат на страни Аустрије. Овај устанак се, после почетних успеха, завршио великом сеобом српског народа, који је био принуђени да се пред Турском осветом са Косова и Метохије повуче чак преко Саве и Дунава.

Сто година касније, опет у време једног од турско-аустријских ратова, 1788. Срби у аустријској војној служби под командом капетана Коче Анђелковића прешли су из Баната у Србију и подигли устанак. И овај устанак – назван Кочина крајина – такође је угушен. Капетан Коча и његови најближи саборци су ухваћени и живи набијени на колац.

Већ 1804. под командом једног од Кочиних бораца, Ђорђа Петровића – Карађорђа, подигнут је у Орашцу Први српски устанак. Срби су самостално подигли велики устанак, ослободили већи део Србије и засновали своју власт. После пропасти устанка 1813. ништа више није било као пре.

Други српски устанак под вођством Милоша Обреновића подигнут је 1815. године у Такову. Од тада се наставља непрекидна обнова српске државе у деветнаестом веку под владавином Милоша и његових наследника, Обреновића.

Устанке у деветнаестом веку подизали су и Срби који су живели под аустроугарском влашћу, затим Срби из Херцеговине и Босне против турске власти. Велики устанак који је 1875. почео је у Невесињу и затим се раширио по Херцеговини и деловима Босне назван је Невесињска пушка. Последица овог устанка био је рат Србије и Црне Горе против Турске и признавање њихове самосталности од стране великих европских сила.

Током Првог светског рата у окупираној Србији избио је познати Топлички устанак. То је био једини устанак у некој окупираној држави током целог Првог светског рата.

У време окупације у Другом светском рату Срби су опет први подигли устанак против Немаца и против њихових сарадника – хрватских усташа.

Устанци се у Србији славе као државни празници, а њихови покретачи уживају посебну почаст и славу. Српски народ понекад диже и устанке против своје власти – када се она отуђи од народа.

„Ево мене, ето вас — рат Турцима!“

Милош Обреновић на збору у Такову