Тесла

Презиме Тесла настало је по истоименом дрводељском оруђу. По казивању самог Николе Тесле, његово презиме потиче од једне наследне особине коју су имали готово сви чланови тог дела породице, а то су веома широки истурени средњи зуби, који су личили на истурено сечиво дрводељске секире.

Никола Тесла је највећи српски геније свих времена и један од најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Рођен је 1856. у селу Смиљане код Госпића у Лици, у породици српског свештеника. Умро је 1943. у Њујорку (САД).

Његов систем наизменичних струја омогућио је знатно лакши и успешнији пренос електричне енергије на даљину. Имао је више од седам стотина проналазака, због чега га многи људи у свету сматрају човеком који је „изумео двадесети век“. Без његових достигнућа тешко је замислити живот у модерној цивилизацији. Тесла је друго име за допринос српског народа напретку цивилизације и културе. Пошто никада није обраћао много пажње на своје финансијско стање, умро је сиромашан и заборављен, у 87. години. Није се много старао ни о заштити својих патената. Тек после његове смрти доказано је да је управо он најзаслужнији за откриће радија и икс-зрака, важних тековина наше цивилизације, за које су други уместо њега добили велике награде и признања. Добар део његовог огромног наслеђа још увек није у потпуности истражен.

Његова родбина је успела да део његове заоставштине пренесе у Београд. Архив Николе Тесле у његовом музеју у Београду садржи комплетну документацију његових патената, рукописе на око 1600 страница и око 1000 фотографија. Ова колекција је оцењена као највеће светско културно благо које се налази у нашој земљи. На истом месту се налазе и његови посмртни остаци (урна са пепелом).

Успомена на Николу Теслу данас је заједничко наслеђе Срба и Американаца. Српски народ  је породио његов геније, а Америка је омогућила неопходне услове за његов пун развој. Његови споменици се налазе на неколико места у Београду и осталим српским градовима, али и у Њујорку, на Нијагариним водопадима, у двадесетак водећих америчких универзитета, у Русији, Јапану, Аустралији, Хрватској, Чешкој и Мађарској. По њему је названа једна међународна јединица мере – јединица мере за густину магнетног флукса (веза магнетског поља и наелектрисања) – тесла, и једно небеско тело – астероид 2244 Тесла.

Електротехнички институт који носи његово име основан је у Србији још за његовог живота, далеке 1936.

На његовој сахрани у Америци присуствовало је више хиљада грађана, а градоначелник Њујорка је одржао почасни говор. Ушао је у попис сто најзнаменитијих Американаца свих времена.

Дан Николе Тесле, 10. јул, данас се обележава у више од половине савезних америчких држава. Част коју је највећа светска научна сила на тај начин указала српском генију није припала ниједном другом америчком научнику из било које области.

Никола Тесла за време посете Београду 1892:

„’Ако будем имао среће да остварим бар неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та да је то дело једног Србина.“

 

Отпоздрав Удружењу југословенских инжењера и архитеката, које му је упутило честитку за 80. рођендан:

„Поносан сам што сам потекао из земљорадничког витешког народа, који је у непрестаној љутој борби за своје идеале и европску културу задужио Европу и свуда заслужио част и поштовање читавог света, нарочито велике Америке.“