Петроварадин

Место у Новом Саду на десној обали Дунава, где се налази Петроварадинска тврђава. Садашњи облик тврђаве изградила је Аустрија у XVIII веку – због сталних опасности од Турака и близине границе са Османлијским царством.

Петроварадин је 1526. освојио Сулејман Величанствени, и он ће остати под турском влашћу све до краја XVII века. У то време Аустрија је отпочела комплетну обнову Петроварадинске тврђаве. То је умногоме одлучило исход сукоба са Турцима, који су се убрзо поновили. Завршни радови су обављени 1790, када Петроварадинска тврђава постаје најсавременије утврђена тачка читаве Аустро-угарске монархије.

На другој страни Дунава 1694. је основан Нови Сад, данас један од највећих српских градова и седиште покрајине Војводине. Од свог оснивања то је било средиште српске културе, а у новије време велики индустријски центар и универзитетски град.

ИСТОРИЈА

Прво људско насеље на овом месту постојало је још пре четири и по хиљаде година. После неолитског доба ту су се смењивале различите културе. Утврђујући границу на Дунаву, Римљани су овде подигли бедеме, које су разорили Хуни. Половином XIII века подигнут је римокатолички манастир цистерситског реда, који је након провале Татара био утврђен. То утврђење добија већи значај појавом нових освајача – Турака Османлија.

У новијој историји, у току Првог српског устанка Петроварадинска тврђава је била значајна тачка контакта Срба са обе стране Дунава. У Првом светском рату то је било значајно чвориште преко којег су се аустроугарске снаге пребацивале преко границе. У завршним борбама Другог светског рата готово цела посада усташког гарнизона Независне Државе Хрватске који је бранио Тврђаву прешла је на страну партизанске војске.