Тврђава

За тврђаву се користи и страна реч фортификација. Фортификација (латински fortificatio) истовремено је и име науке о утврђивању положаја ради одбране од напада, а тако се назива и сам процес утврђивања. Порекло речи фортификација долази од латинских речи fortis (јак) и facere (чинити).

У српским земљама нису, као у већем делу Европе, сачувани стари замкови и дворови. Нису сачуване ни старе куће. Материјални трагови прошлости у српским земљама су само средњовековни манастири, још увек настањени монасима, и мање или више сачувани остаци утврђења из различитих периода историје – од Рима, преко српског средњег века до Турака и Аустријанаца.

Градило се углавном од дрвета и камена. Оно што је било изграђено од дрвета однела је ватра, а оно од камена дуже је одолевало војскама и времену.

Вековима ратно подручје, Србија и околне земље у којима су живели и још увек живе Срби просто су засејане разним утврђенима.

Она најстарија камена утврђења – римска – прекрила је земља. Њих данас српски археолози стрпљиво ископавају У Сремској Митровици, Нишу, налазишту Виминацијум код Костолца, у Царичином граду близу Лесковца, Гамзиграду код Зајечара, па и у Београду.

У Србији је рођено чак 17 римских царева! Цар Константин Велики рођен је у Нишу, а византијски цар Јустинијан близу данашњег Лесковца. Не заборављајући своју завичајну земљу, цареви су у њој градили тврђаве и у тврђавама виле, храмове, а затим и хришћанске цркве.

Српска средњовековна утврђења, а било их је више стотина, постављена су на местима која су у стратегијски пажљиво одабрана, па су стога сваком путнику биле уочљива, а и данас се она од којих се макар нешто сачувало лако проналазе у пејзажу. Подизана су на висовима, на улазима у клисуре, на ободима плодних равница или уз важне водене токове. Камени бедеми су штитили градска насеља, куће или палате обласних господара, владарске дворце, велике манастире, важније тргове и руднике.

Једна од најлепших средњовековна тврђава је Голубац, на уласку у Ђердапску клисуру. Једна од најстаријих је друга дунавска тврђава – Рам, близу Великог Градишта. Сведоци стварања српске средњовековне државе су остаци Раса код Новог Пазара и Маглича, у Ибарској клисури на путу Краљево – Рашка. Велика Смедеревска тврђава је преживела пад под Турке, а највећа оштећења је доживела у последици експлозије муниције у Другом светском рату.

Када су Турци освојили ове просторе, требало их је бранити, па су и они подизали одбрамбене зидине: Нишка тврђава и Фетислам код Кладова подсећају на времена успона Отоманског царства, а у дограђивању Београдске тврђаве оставили су знатан траг, као и касније Аустријанци.

И стару Петроварадинску тврђаву обновили су Турци, а данашњи облик су јој дали Аустријанци у XVIII веку.

Тврђаву Бач, у истоименом граду у Бачкој, подигли су у средњем веку угарски владари.

Бастион

Код артиљеријских тврђава истурени део фортификационе ограде (део који се у облику клина издваја од тврђавског прстена), са кога су бочном ватром брањени прилази главном бедему, нарочито тврђавској капији. Постоје разне врсте бастиона; најчешћи је петоугаон са две предње стране (фасе) и две бочне (фланке).

Цитадела

Мало утврђење, обично у средишту утврђеног града, подигнуто као последње упориште одбране у случају заузимања града и као база за предузимање противнапада на освајача. Карактеристична је за средњовековне утврђене градове.

Донжон

Као последње прибежисте у оквиру цитаделе служила је обично главна кула, одвојена у дворишту и оспособљена за одбрану. Облику француског донжона одговара византијски пирг. У питању је дакле кула последње одбране становника цитаделе.

Из Речника фортификације