Прелазак преко Албаније

Уобичајен назив за повлачење српске војске преко Албаније и Црне Горе током Првог светског рата је Албанска голгота (по Христовом страдању на брду Голгота код Јерусалима). На овај потез команда је била приморана под притиском велике аустро-угарске, немачке и бугарске офанзиве, пресецања комуникација и изостанка планираног продора савезника из Солуна.

Стање српске војске било је изузетно неповољно. Владао је општи замор; слаба исхрана, недостатак ратне опреме, а пристизала је зима. Ипак, војно-политичко вођство Србије није желело да напусти рат на страни савезника. Узевши Ниш и Скопље, непријатељске силе су оствариле свој стратешки циљ и успоставиле копнену везу са Турском. Пошто је помоћ савезника, коју је српска војска очекивала, изостала, главнокомандујући српске војске, војвода Радомир Путник, издао је своје последње и најболније наређење: покрет преко Албаније према Јадранском мору – у сусрет савезницима.

Уништивши или закопавши своју артиљерију, српска војска је 3. децембра 1915. кренула пут Албаније и Црне Горе. Кретање је било споро, по залеђеним путевима, а додатни проблем су представљали напади Албанаца који нису признавали власт Есад-паше Топтанија, савезника Србије.

Према подацима српске Врховне команде, на албанску обалу је стигло око 110 хиљада војника и 2350 официра. Резултат албанске голготе, заједно са страдањима која су била њена последица, износи скоро 250 хиљада несталих, умрлих, погинулих или заробљених Срба.

ИСТОРИЈА

Француски маршал Жозеф Жофр је о повлачењу српске војске преко Албаније рекао следеће: Повлачење наших савезника Срба под околностима у којима је извршено превазилази по страхотама све што је у историји као најтрагичније забележено.

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

Краљ Петар Први Ослободилац, Краљ Александар Први Ујединитељ, војвода Радомир Путник, војвода Живојин Мишић, војвода Степа Степановић, војвода Петар Бојовић, војвода Павле Јуришић Штурм, Никола Пашић.