Лађа Француска

Креће се лађа француска је српска ратна песма из Првог светског рата. Заједно са песмом Тамо далеко она је остала симбол великих страдања и херојства српског народа у време повлачења војске и државе на територију Грчке. Њена сетна и тешка мелодија као да дочарава незамисливи призор превожења српских страдалника, најпре са албанске обале на острво Крф а потом и обновљене и припремљене српске војске на “пристаниште солунско“.

“Лађа француска“ постала је уметнички симбол савезништва и пријатељства Срба са Французима. Током рата у Француској се школовало чак четири хиљаде Срба, уз материјалну помоћ француске владе и разних удружења. Прве године рата скупштина Француске одлучила је да окупи и школује децу палих српских бораца у својој држави. У градовима Ници и Болијеу постојали су посебни наставни планови за српске ђаке, које је касније надгледало Министарство просвете Србије, смештено на Крфу. Традиција школовања младих Срба у Француској наставила се и после рата.

У Београду на Калемегдану подигнут је јединствен споменик Француског пријатељства.

УМЕТНОСТ

Силно је море дубоко. Дубоко, плаво, широко.
Нигде му краја видети, не могу мисли поднети.
Креће се лађа француска са пристаништа солунска.
Транспорт се креће Србади. Ратници, браћа, болесни.
Сваки се војник борио, у рову славу славио.
Срећан се Богу молио да би се кући вратио.
Полазим тужан, болестан. Помислим: Боже, нисам сам.
И моја браћа путују, са мном заједно тугују.
Радости нема ни за трен. Наиђе швапски сумарен.
Сви моле светог Николу, његову силу на мору.

Аутор оригиналног текста поеме био је српски пуковник Бранислав Милосављевић. После рата ова песма изводила се и у Србији и у Француској.

ИСТОРИЈА

Француска морнарица је већ успешно односила победу над застрашујућим новим непријатељским оружјем – немачким подморницама (тада су их звали сумарени). Транспорт српске војске до Солуна, месеца марта 1916. године, текао је савршено и није потпољен ниједан брод.