Хрвати

Јужнословенски народ који претежно живи у Хрватској, где чини око 90% становништва, а такође су и један од народа који живе на терироторији Босне и Херцеговине. На територији Аустрије живе градишћански Хрвати.

Прадомовина Хрвата је Бела Хрватска, која се налазила на теориторији данашње Пољске.

ЈЕЗИК

Хрвати говоре хрватским језиком. Порекло назива Хрват није разјашњено. Сматра се да је реч изведена од западнословенског израза хрбат – брдо, што значи они који живе у брдима, тј. брђани, насупрот Пољацима, тј. пољанима, онима који живе у равници.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Хрвати су хришћани римокатолици.

ГЕОГРАФИЈА

Хрватска се налази на раскршћу Панонске равнице, Балкана и Јадранског мора. Граничи се са државама Словенијом, Мађарском, Србијом, Босном и Херцеговином и Црном Гором. Подељена је у области зване жупаније, а њен главни град је Загреб.

Хрвата има око 6 милиона и 300 хиљада. Од тога две трећине живи у Хрватској и Босни и Херцеговини, а једна трећина у дијаспори – претежно у Немачкој и Северној Америци.

ИСТОРИЈА

У првој половини VII века Хрвати су дошли на позив цара Ираклија да избаце Аваре из Далмације и да се населе уместо њих. Први писани документ о присуству Хрвата потиче с почетка XII века, мада је једно хрватско име (кнез Бранимир) записано још 880.

Хрвати су веома рано поробљени од Франака. Имали су своју државу у X и XI веку, па су – услед политичког хаоса – допали под власт Угара (Мађара). После пораза и распада Аустроугарске ушли су у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије. У току Другог светског рата – под заштитом нацистичке Немачке – формирали су своју независну државу, у којој су почињени невиђени злочини над српским становништвом, Јеврејима и Ромима. После рата остају у саставу Југославије да би 1991. кренули у насилно отцепљење и остварили свој хиљадугодишњи сан о оснивању самосталне државе.