Славски колач

Славски колач је, као и просфора, посебно умешени хлеб који се приноси на светој литургији – квасни хлеб и, по правилу, замеси се освећеном водицом. Свештеник пред славу у дому свечара врши освећење водице, која се користи за мешење колача.

Обично се славски колач умеси дан пре славе. Меси се од брашна. У новије време то је бело брашно. Обично се од теста праве украси по колачу: птице, гроздови и слично, а најважнији је украс поскурица (печат) са знаком Ис-Хс-Ни-Ка (скраћен грчки исказ: Исус Христос побеђује). У неким српским крајевима то је обичан домаћи хлеб у који се стави свећа.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Колач (као хлеб) хришћанска је замена за крвну жртву. Истина, још у Старом завету се знало за приношење хлеба на жртву, па је и Господ Исус Христос употребљавао хлеб на Тајној вечери са својим ученицима. Одатле, дакле, директно на основу Светог писма, колач – хлеб узет је да се ломи – сече, и он представља важан део славске жртвене свечаности. У  Цркви на литургији хлеб се приноси као жртва, ломи, освећује, и затим се – као Тело Христово – даје вернима у Светом причешћу.