Свећа

Свећа је служила, а и данас, по потреби, служи првенствено осветљавању. Прави се од пчелињег производа, воска, а пчела је симбол марљивости и чистоте. У новије време, услед недостатка чистог воска, употребљавају се парафин или церозин као његова замена. Свећа је, поред старозаветног кандила, ушла у црквену богослужбену употребу још у првим вековима хришћанства. Славска свећа је незаобилазна и код слављења славе.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Светлост је симбол добра, Бога. Историја света почиње Божијим одвајањем светлости од таме. И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост. (Постање, 1,3) Крај историје укинуће таму у потпуности. Неће бити потребе ни за сунцем ни за месецом јер ће Бог бити светлост свему – пише у Откривењу Јовановом, последњој књизи у Библији. Посебан смисао свеће и кандила као извора светлости јесте у ватри од које зрачи светлост. Ватра чисти нечисто, а светлост одгони таму и тиме разгони нечисте духове.

Светлост свеће на богослужењу, као и на слави, замена је за жртвени огањ.

Створена светлост, која потиче од материјалних извора, у Цркви служи као символички путоказ на путу ка нествореној Божијој светлости и има значајну обредну улогу. Литургијска правила прописују да храм треба да буде осветљен у једним, а замрачен у другим тренуцима. Свећа се даје новокрштенима, као и нововенчанима. Сви сабрани људи држе свеће на опелу. Светлост у Цркви увек представља Христа (Светлост света) и Просветљење које нам је Он донео – познање истинитога Бога, могућност да досегнемо Бога и дар општења са Њим.