Аранђеловдан

Сабор светог архангела Михаила – Аранђеловдан слави се 8. новембра по јулијанском календару, 21. новембра по новом. Људи су од давнина празновали анђеле Божије, али се то често изметало у њихово обожавање. Пагани, али и неки међу црквеним отпадницима – јеретицима, сматрали су их боговима и створитељима света.

Непосредно пре Првог васељенског сабора, у IV веку, установљено је у Цркви исправно поштовање анђела.

Бог је прво створио невидљиви анђеоски свет. Анђели су распоређени у девет чинова, као у концентричним круговима, око Бога према створеном свету и веза су између Бога и људи. Архангел Михаил је заповедник небеске анђеоске војске. У Светом писму и Светом предању запамћене су његове чудесне интервенције у историји.

ЈЕЗИК

На хебрејском Михаил значи ко је као Бог.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

При слављењу славе погрешно је не спремати жито на Аранђеловдан и Илиндан правдајући се тиме да се жито не спрема за „живог свеца“. Сви су свети живи. Бог није Бог мртвих него Бог живих. Сви су у њему живи. (Лк. 20, 38) Жито није за њихов покој, него у славу Божију, а за њихов спомен, затим за здравље оних који су га припремили, као и за покој упокојених чланова породице.