Стазе и богазе

Данас кроз већину села пролазе асфалтни путеви. Они стижу чак и до најудаљенијих планинских села. Пут кроз село обично је један, али зато у сваком селу, па и сеоцету, постоји читаво мноштво путића, стаза и богаза које никада неће видети асфалт. Кад је суво, то су обичне земљане стазе. Кад је влажно и кишовито, ове стазе се претварају у блато. За људе из града блато представља велики минус села. За људе из града блато је блато, али само становници села, сељаци, знају да постоје разне врсте блата, као што постоје и разне врсте земље, то јест земљишта. У Србији су присутни типови земљишта – пескуша, глинуша и кречуша. Најгоре је заглибити се у смоницу, плодну глинушу црне боје која преовладава у нижим деловима Шумадије, у Мачви и долинама Тимока и Јужне и Западне Мораве. Гајњача је такође глиновита земља, плодна, руменкасте или мрке боје, распрострањена по јужном ободу Панонског басена и у сливу Мораве. Црница је најплодније земљиште, има је у Војводини, Стигу, Мачви. Алувијално земљиште спада у пескуше, а има га дуж Дунава, Саве, Мораве, лако се обрађује, у планинским деловима преовлађује пепељуша, најраспрострањенија и најмање плодна тло, док је црвеница, плодна и растресита кречуша, распрострањена у Старовлашко-рашкој висији, у Метохијској котлини и источној Србији. У деловима Баната, Бачке и Срема може се наћи и неплодно, заслањено земљиште – слатина.