Свети Јован

Међу јеванђелским личностима које окружују Спаситеља Исуса Христа свети Јован заузима сасвим изузетно место. Његово рођење је било изузетно – добили су га у старости јудејски првосвештеник Захарија и преподобна Јелисавета, по обећању арханђела Гаврила. Његова мати Јелисавета је била рођака Пресвете Богородице Марије, која је тек нешто касније него Јелисавета Јована на свет донела Исуса Христа. Зато је Јован претеча Христов, али и због тога што је своју проповед, позив на покајање, упутио као наговештај Спаситељевог доласка. Јован је младост провео је у пустињи, и одатле је упутио позив на крштење. Осим мноштва Јудејаца, на крштење је дошао и онај коме крштење није било потребно – Господ Исус Христос, али га је примио ради свих људи, као њихов Спаситељ. Јован је био утицајан, имао је своје ученике, и због тога што се замерио краљу Ироду, бачен је у тамницу и посечен.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Претечу и Крститеља Господњег Црква прославља више пута током године сећајући се разних догађаја везаних за њега – на Јовањдан, 7/20. јануара, слави се Сабор светог Јована. Јовањдан је трећа по заступљености слава код Срба (после Светог Николе и Светог Арханђела Михаила). На Ивањдан, 24. јуна / 7.јула слави се рођење Претече, 29. августа / 11. септембра слави се Усековање светог Јована (његова славна смрт и погубљење). Црква слави и Зачеће светог Јована, као и Прво и Друго обретење (проналажење) главе светог Јована.

УМЕТНОСТ

Фреска Јована Крститеља у манастиру Пустиња код Ваљева