Немањићи

Српска владарска династија која потиче од Стефана Немање, мада су и његови преци владали Рашком као велики жупани. Немањићи су непрекидно владали српским земљама од 1168. до 1371, и за то време Србија је доживела своје најсветлије тренутке. Достигла је велики политички, привредни, црквени и културни успон и у више наврата била најмоћнија земља на југоистоку Европе. Главна владарска линија Немањића је она која иде од Немање преко његовог средњег сина Стефана Првовенчаног (велики жупан и краљ 1196–1227), његових синова Радослава (краљ 1227–1231), Владислава (краљ 1234–1243), Уроша (краљ 1243–1276), Урошевих синова Драгутина и Милутина (краљ 1282–1321), Милутиновог сина Стефана Дечанског (краљ 1321–1331), његовог сина Душана (краљ 1331–1345, цар 1345–1355) и Душановог сина Уроша (цар 1355–1371), са којим је изумрла мушка линија краљевске лозе Немањића. Међу многобројним манастирима који су њихова задужбина истичу се Жича, Студеница, Милешева, Сопоћани, Хиландар, Грачаница, Бањска, Високи Дечани… Многи од Немањића су се и замонашили – неки у старости, а неки су своје животе од почетка посветили Богу.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

У осам нараштаја Немањића, колико их је било по мушкој линији, од којих нам је по имену познато више од шездесет, као светитеље Срби славе деветнаест Немањића, а и више од овог броја имајући у виду и женске потомке. Осим Немање (светог Симеона Мироточивог), Светог Саве, Стефана Првовенчаног (преподобног Симона) Урош Први Немањић – монах Симеон (14/1. маја), архиепископ Сава Други (21. фебруар), краљ Драгутин – монах Теоктист (12. новембар / 30. октобар), свети краљ Милутин (такође 12. новембар / 30. октобар), свети краљ Стефан Дечански (24/11. новембар)…

УМЕТНОСТ

Светородна Лоза Немањића, фреска у манастиру Дечани, у припрати Пећке патријаршије и манастиру Грачаница