Свети Сава

Име Сава није истог порекла као име реке Саве која се код Београда улива у Дунав.

Лично име Сава долази у српски преко грчког, а потиче из старог арамејског језика (којим је говорио Господ Исус Христос) и значи старацдед.

Свети Сава се сматра духовним оцем српског народа.

Срби су почели са прихватањем хришћанства још у VII веку, али је прво велико покрштавање Срба било у доба кнеза Мутимира 879. Света браћа Кирило и Методије, велики просветитељи словенског народа, и њихови ученици и настављачи учинили су много да Срби пригрле хришћанску веру. Свети српски краљ Јован Владимир запамћен је као први од Срба који је мученички пострадао за Христову веру. Преподобни Јован Рилски, Гаврило Лесновски, Прохор Пчињски, касније Јоаким Осоговски, својим делом и животом утврђивали су православну веру на паганском Балкану не само код Срба, него и код осталих словенских народа.

Покрштавање Срба није било нимало лако, тим пре што је хришћанство долазило из Византије, са којом су Срби често били у сукобу. Може се рећи да је православно хришћанство пустило дубок корен у српском народу тек појавом славне и свете династије Немањића.

Свети Сава је рођен 1169. као Растко и најмлађи је син великог српског жупана Стефана Немање. Отац му је наменио управу над облашћу Захумља (у садашњој Херцеговини), али је он као младић одбегао у Свету Гору, замонашио се и – као монах Сава – са ретком ревношћу се прихватио живота пуног одрицања. Живео је у посту и непрекидној молитви, у служењу другима и изучавању светих књига. Немања креће синовљевим путем и сâм се монаши, умире као монах Симеон. И његова мајка Ана такође се замонашила и упокојила као монахиња Анастасија.

Сава је код цара и цариградског патријарха издејствовао независност Српске Цркве и постао први српски архиепископ. Заједно са оцем обновио је манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по српској земљи. Био је неуморан црквени организатор, али и дипломата у служби свом народу. Као законодавац, превео је и уредио Србима законе у области рада и Цркве и државе. Позната је његова Крмчија или Номоканон, црквено-правни зборник који је имао великог значаја у српској правној историји. Свети Сава је био први српски теолог, сматра се и зачетником осамостаљене српске књижевности. Сава је књижевни дар показао у својим житијним и песничким делима. Написао је и житије и црквену службу своме оцу светом Симеону. Много је путовао и као ходочасник и као дипломата, склапао чврсте везе српског народа са православнима на Истоку.

Мирио је своју браћу Стефана и Вукана, завађену око власти, али и Србе са њиховим суседима. Био је поштован и вољен на целом Балкану. Упокојио се у граду Трново у Бугарској у време цара Асена, на Богојављење 1236. Тело му је у манастир Милешева пренео краљ Владислав. Српски народ га је са љубављу опевао у песмама, у причама испредао легенде о њему. Слави се 27. јануара (14. јануара по старом календару). Два житија Светог Саве која се сматрају најважнијим делима српске средњовековне књижевности написали су Теодосије и Доментијан.

После великог устанка Срба у Банату против турских освајача Синан паша је – у знак одмазде према непослушном народу – узео Савине мошти из Милешеве и спалио их на Врачару у Београду 27. априла 1595. године (10. маја по новом календару). Црква и тај дан сваке године обележава као још једну Савину победу – Турци су, наиме, били убеђени да ће спаљивање моштију угрозити православну веру и прекинути сваки утицај Светог Саве на Србе.

Свети Сава, у потпуности предан Богу, а истовремено свим својим даровима у служби народу, испосник и молитвеник, човек велике хришћанске љубави и милосрђа, али и практични организатор, дипломата, заштитник науке и школства, остао је до данас за Србе највећи и најзначајнији узор.

Свети Сава Иринеју 1221. године:

„Исток је мислио да смо ми Запад, а Запад да смо Исток. Неки од нас су погрешно схватили наше место у овом сукобу струја па су викали: ми нисмо ни једна ни друга страна, а неки да смо искључиво једна или друга! А ми смо, кажем ти, Иринеју, судбином предодређени да будемо Исток на Западу и Запад на Истоку!”