Папричица

Папричица је мала љута паприка. Папричице су, уствари, посебна врста паприке. Постоје разне врсте паприке, и оне се разликују се по облику, величини, боји и укусу плодова. Плодови могу бити округли (парадајзпаприке), конусни (бабура), дугуљасти (шиља); жуте, зелене или црвене боје. Постоје украсне врсте паприке љубичасте боје. На пијаци се могу наћи разне сорте – алексиначка бабурабела крупна бабура, од полубабура – моравапараћинкамачванка, од дугуљастих паприка – слонова сурлакуртовска капијапаланачка капијажупска рана. А поред њих увек су и – љуте папричице или шипке – кобраромана, као и феферони љупких назива  – карменфеферона жута, руменказлата. У свету су познате чили папричице (chilli). Љутина папричице је обично обрнуто сразмерна величини паприке. Зато су оне најмање – најљуће. Лесковчани и Врањанци као да су одувек знали да је материја која изазива осећај љутине, капсаицин, изузетно здрава и да, осим што побољшава варење, утиче на подизање одбрамбеног система људског организма.

ЈЕЗИК

Ботаничко име Capsicum потиче од грчких речи kapsokaptein – љутина, гутати, и kapsakes– махуна. Српски назив паприка води порекло од грчких и латинских речи peperipiper – црни бибер, којима је додат словенски наставак -ка и добијен први назив пиперка, односно паприка.

ГЕОГРАФИЈА

Гаји се у околини Хоргоша, Новог Кнежевца, Футога, Лесковца и Старе Моравице.

ИСТОРИЈА

Паприка потиче из Јужне Америке. Паприка је гајена у Перуу пре 4000 година. Шпанци су је донели у Европу у XV веку, одакле се проширила све до Турске. а данас се највише гаји у Мађарској.