Поп

Поп је народно име за свештеника, особу која брине о поретку једне цркве. Проповедање и деловање Цркве у једном насељу подељено је на мање области које се код православних називају парохијама. Свештеник је духовни старешина једне парохије. Он се за своју службу припрема школовањем и васпитавањем у богословији. Свештеник постаје рукоположењем у цркви и стављањем на располагање свом владики.

Познаје се по бради и нарочитој црној одећи – мантији, коју носи у свим приликама. Оне значе његову посвећеност Богу и посебно посланство које извршава у народу са којим долази у додир. Поп даје верном народу пример духовне снаге и моралног живота.

Основни задатак свештеника је богослужење, а такође и духовна брига и поучавање верника који му се обраћају за савет. Припремни, млађи степен свештеничке службе јесте ђакон.

ЈЕЗИК

Реч поп потиче од грчкој појма папа, што значи отац. Православни за свештеника користе и грчки израз јереј. Старији по угледу међу свештеницима носе звање протојереја.

ИСТОРИЈА

Свештеници су кроз историју српског народа били најугледнији у народу, често и једини писмени и образовани људи. Бринули су се о организовању духовног живота у најразличитијим околностима, а неретко су морали да се старају и за политичко предводништво свог народа. Ниједан важан догађај историје Срба није прошао без учешћа српског попа, што важи и за устанке и ратове.