Гробље

Гробља су посебно одређена места на којима се сахрањују умрли. Унутар гробља често се подиже црква или капела, на гробовима се врше верски обреди, а на надгробним обележјима православних хришћана стоји знак крста.

Најважније у православној вери јесте вера у васкрсење мртвих. Смрт човека није крај његовог постојања. Црква брине о душама својих верних и након њиховог упокојења. Сахрана хришћанина је важан молитвени обред Православне Цркве. У тачно одређене дане врше се парастоси – молитве које свештеник у име породице и читаве Цркве приноси Богу за упокојење душе и опроштај грехова покојника.

Постоје и општи дани када се Црква заједнички моли за све своје упокојене. Ови дани називају се задушнице. Црква је заједница живих, и у њој се нико не сматра коначно умрлим. Помињање имена покојника у Цркви је заступништво ближњих за опроштај његових сагрешења и призивање Божијег сећања које уводи људе у Вечни Живот.

ЈЕЗИК

Реч сахрана потиче од старог словенског израза хранити, што значи чувати. Полагањем покојника у земљу његово тело се чува за дан васкрсења мртвих.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Сахрана покојника је молитвени чин, и њено организовање је прва брига хришћана у случају смрти свог ближњег. На дан прве суботе, четрдесет дана и годину дана од упокојења врше се, према правилима Цркве, молитвени помени или парастоси. Обавезно је паљење свећа као симбол вечне светлости и припремање жита које означава веру у васкрсење мртвих.