Православље

У грчком језику реч ортодоксија означава право веровање и православљење (Бога) и односи се на све оне хришћанске заједнице и појединце који су сачували веру утврђену светим саборима, насупрот онима који одступили од првобитне вере. Званични назив Цркве у њеним литургијским и канонским текстовима јесте Православна Католичанска (Саборна) Црква.

Може се рећи да је православље душа српског народа, истовремено његова вера и смисао његове историје. Православље је очувана топла вера у Богочовека Христа, додир са Њим кроз Цркву коју је Он сâм основао, а која је живи израз Његовог присуства у историји људског рода. Православље није само један од облика чисто људске организације на челу са људима у мантијама – патријарсима, епископима и свештеницима, који служе Цркви. Православље не чине само свештеници, већ сви они који истински верују у Христа и који су крштењем постали чланови Цркве коју је Он сâм основао, они који живе на земљи и они који су се упокојили у вери и побожности. Православље је тајанствени богочовечански организам, тајанствено Тело Христово, коме је глава сâм Христос, Син Божији.

Православље одише духом очуване старине, али и тихом радошћу дубоке вере у васкрсење Христово, у његов будући Други долазак, у коме ће сви који верују у Христа ући са Њим у вечну Љубав Божију.

У српским црквама народ на богослужењима мирно стоји окренут према олтару, према истоку – одакле се очекује Христов долазак у слави. Из олтара свештеник износи свети путир, из кога се верници причешћују Христовим телом и крвљу. Православни верници у цркви целивају, љубе иконе јер тиме љубе оне који су на њима представљени, али преко икона и тајанствено присутни. Светитељи су присутни и на фрескама, којима су изнутра живописани зидови православних храмова. Молитвени додир са моштима светих испуњава душе и доводи понекад до чудесних исцељења, а православно појање узводи осећања и мисли ка Богу.

Све фазе живота – од рођења до смрти – Црква прати молитвама и обредима. Српски православци деле исто искуство са осталим православним, али постоји и низ српских посебности – почев од употребе српског језика, па до неких посебних обичаја и детаља обреда прилагођених српском народном искуству.

Данас Православна Црква броји близу 300 милиона верника, који живе у вери и неисквареном предању седам васељенских сабора.

Православна Црква није централизована организација са једним првосвештеником на челу. Она је породица независних Цркава на челу са васељенским патријархом из Цариграда, који је први међу једнаким православним поглаварима.

Српска Православна Црква је аутокефална, тј, црквено независна чланица породице Православних Цркава, и има ранг патријаршије. Највећим делом покрива подручје Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. Пошто се број Срба који живе у иностранству последњих година нагло повећао, данас постоје српске православне парохије на свим континентима.

Верујем, Господе, и исповедам да си Ти ваистину Христос, Син Бога живога, Који си дошао у свет да грешнике спасеш, од којих сам први ја. Још верујем да је ово само пречисто Тело твоје, и ово сама часна Крв твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме, и опрости ми сагрешења моја, хотимична и нехотична, и чињена речју и делом, свесно и несвесно, и удостој ме да се неосуђено причестим пречистим Тајнама твојим на отпуштање грехова и на живот вечни.

Прими ме данас, Сине Божији, за причасника Тајне Вечере твоје, јер нећу казати тајну непријатељима твојим, нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: помени ме, Тосподе, у Царству твоме.

Нека ми причешћивање светим Тајнама твојим, Господе, не буде на суд или на осуду, већ на исцељење душе и тела

Молитва пред Свето Причешће из православне литургије
светог Јована Златоустог