Сач

Многи Срби тврде да ништа није тако укусно као храна спремљена под сачем. Печење под сачем је традиционални начин припремања хране у Србији. Сач је велики поклопац, углавном од метала, али може бити и земљан,  којим се поклапа црепуља, плитка и широка глинена посуда (тепсија), у коју се ставља оно што се пече. А то може бити било шта – најпре хлеб, погача, али и пита, месо, кромпир, поврће… За спремање под сачем неопходан је и жар, што значи да се пече на земљи. Црепуља се стави у жар и њиме „ушушка“, па се и сач затрпа. Пече се полако, са свих страна, а кад је готово, жар се разгрне и… пријатно! Само треба пазити да се не опечеш! Некад је било лако пећи хлеб под сачем – свака кућа имала је огњиште, а сада је сач резервисан за природу, или за – кафану.

ЈЕЗИК

Сач долази из турског језика, док је црепуља српска реч која долази од речи цреп. Прави се, као и цреп, од печене земље.