Воденице

За погачу је потребно брашно, а брашно се некада млело само у воденицама. Воденица је млин који се покреће снагом воде. Воденице су се градиле од дрвета на рекама или потоцима. Воденица ради тако што вода удара у дрвени точак са перима, и он се тада покреће. Тај дрвени точак окреће воденички камен. Жито (или кукуруз) се ставља у кош. На камену је чекетало које скакуће по камену и потреса кутлачу на кошу, из које излази жито које камен, окрећући се, меље. Брашно пада у сандук или мучњак. Воденички камен има чак четрдесет два дела, а основни су горњи и доњи камен, који заједно теже и до 600 кг, и између којих се жито меље. Некада је свако село имало своју воденицу, и свог воденичара, а сада су њихову улогу преузели млинови чији су високи ваљкасти силоси чест призор у већим селима или на периферији градова. На воденици мељу жито само они који не желе да се одрекну јединственог укуса погаче умешене брашном самлевеним на старински начин.

ЈЕЗИК

Израз терати воду на чију воденицу значи вешто удешавати околности у нечију корист.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Иако преко потребне људима, воденице су у народном предању изашле на зао глас. Воденица је, као и вода, опасна по живот. Према веровању, постанак воденице се приписује ђаволу. Веровало се да у њима обитавају ђаволи или се тамо ноћу окупљају. Да би се примитивни човек заштитио од њих и како би обезбедио несметан рад воденице, прибегавао је разним магијским обредима.

УМЕТНОСТ

Воденица у коју је Милован Глишић сместио вампира Саву Савановића (приповетка После деведесет година), у селу Зарожје код Бајине Баште и данас постоји.

ГЕОГРАФИЈА

Воденице поточаре, воденице на Дрини, Моравке…