Цариградски друм

Темељи најзначајније балканске комуникације – Цариградског друма, постављени су у доба Римљана. Римљани су цело царство премрежили солидним путевима, тако да је 33. године после Христа саграђен и Viamilitaris, Војни пут који је од Сингидунума, долином Margusa (Мораве), преко Naissa (Ниша) и Serdicae (Софије) водио ка Малој Азији. Римски пут је био широк 9 корака (6 метара), поплочан великим вишеугаоним плочама или посут песком, праволинијски, са каменим мостовима и миљоказима. Успут су биле станице за промену коња (mutatio) и преноћишта (mansio) распоређене на по један дан хода. У средњем веку је коришћен и назив царски пут и моравски пут. У турско доба уобичајен је назив цариградски друмдрум до Стамбола или велика џада. У турско време римски пут је био доста оштећен. Турци су га поправљали за потребе проласка своје војске, али је тај пут, насут шљунком и ситним камењен, био мучан и тежак за путовање, нарочито због блата. Многи путописци су описивали тешко вађење из глиба на моравском путу. Осим војске, путем су се најчешће кретали каравани пуни разне робе, разна званична посланства и понеки светски путник. Путовало се пешке, на коњима и у колима, а путовање је било изузетно опасно. Из густих шума вребали су хајдуци – посебно су били опасни они на Липару код Јагодине и у планини Куновица, иза Ниша. Пут од Београда до Ниша трајао је 40 сати не рачунајући одмарање и ноћења.

УМЕТНОСТ

Многи путописци су оставили сведочанства о путовању Цариградским друмом – Бертрандон де ла Брокијер у XV веку, Евлија Челебија у XVII веку, више енглеских путописаца из XIX века.

ГЕОГРАФИЈА

Неке од станица на римском путу биле су: Mutatio ad sextum (Мали Мокри Луг), Tricornium (Ритопек), Margum (Кулич, код Смедерева), Viminacium (Костолац), Idimmum (Медвеђа), Horreum Margi (Ћуприја), Praesidium Pompei (Бован, код Алексинца), Naissus (Ниш), Remesiana (Бела Паланка), Turres (Пирот). Турски пут је ишао од Београда преко Хисарџика (Гроцке) левом обалом Мораве преко Колара, Хасан-пашине паланке (Смедеревска Паланка) и Јагодине да би од Равне (Ћуприје) наставио римском трасом. Oвом трасом данас пролази Коридор 10,  главни аутопут у Србији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *