Говор уз Мораву

Српски језик припада групи словенских језика. Према изговору старог словенског гласа јат српски језик разликује екавски и ијекавски изговор (постоји и икавски изговор, који није књижевни). Српски језик има више дијалеката. Међу екавским говорима то су: шумадијско-војвођански, косовско-ресавски и призренско-тимочки дијалекат. Међу ијекавским говорима то су: источнохерцеговачки (херцеговачко-крајишки) и зетско-рашки дијалекат. Источнохерцеговачки и шумадијско-војвођански дијалекат су ушли у основу српског књижевног језика. Карактеристичан говор људи у крајевима око Мораве припада косовско-ресавском дијалекту. Он припада групи старијих дијалеката, који су, по мишљењу неких језикословаца, неправедно занемарени у српском језику. То је чист екавски говор, у коме се наглашавају слогови ближи крају речи – јунâк, чувàр, читâм, распознâвам. Очуван је и аорист – дођо`, ради`, стаде. Глас е се карактеристично користи – Јелèне, старêј, овêм, онêм.

ГЕОГРАФИЈА

Екавски изговор се углавном среће у Србији, док ијекавским више говоре Срби у Босни и Херцеговини, Црној Гори и Хрватској. Икавским говори нешто Срба у Славонији и Далмацији. Источнохерцеговачки дијалекат је веома раширен – у Босни и Херцеговини, северној Црној Гори, западној Србији, зетско-рашким  говри део Рашке и Црна Гора, шумадијско-војвођанским говори северна Шумадија, Војводина, Срби у Мађарској и Румунији, косовско-ресавским Косово, Шумадија, Источна Србија и призренско-тимочким Метохија, Јужна и југоисточна Србија.