Хиландар

Пошто се Стефан Немања (монах Симеон) придружио своме сину Сави на Светој Гори, заједно су, уз издашну новчану помоћ Стефана Првовенчаног, покренули обнову запуштеног манастира Хиландара, који је ускоро претворен у први српски манастир, српско „представништво“ у монашкој држави Светој Гори. Обнова је завршена 1198, а манастир је, као и Суденица, посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Свети Симеон је остао у Хиландару до смрти – 1200. године. Тада се и Свети Сава повукао у испосницу у Кареји (центар Свете Горе), где је написао Хиландарски типик. Због сукоба браће у Србији, из Хиландара је 1208. очеве мошти пренео у Студеницу.

УМЕТНОСТ

У Хиландару се чувају неке од највреднијих икона у православном свету – Богородица Тројеручица, коју је Свети Сава донео из Свете земље, мозаичка Богородица Одигитријаиз XII века, икона Христа Пантократора (Сведржитеља) из прве половине XIV века и друге.

ГЕОГРАФИЈА

Света Гора је нарочита монашка држава која се налази на трећем «прсту» тропрстог грчког полуострва Халкидики. На Светој Гори се налази двадесетак манастира насељених грчким, али и монасима из Русије, Румуније, Бугарске, Грузије и из свих крајева православне васељене.

ИСТОРИЈА

Хиландар су кроз историју издашно помагали сви српски владари, властела, и сав православни свет. Краљ Милутин је у XIII веку подигао нову цркву Ваведења, а кнез Лазар је ктитор спољне припрате. Хиландар је, као и други светогорски манастири, изграђен као тврђава – са високим зидинама и војним кулама (пирговима). Често су га опседали гусари. У турско време Хиландар је био пљачкан и угрожен, осиромашио је, а у каснијим вековима Срби су га чак и губили.

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

Свети Симеон Мироточиви, Свети Сава, Свети краљ Милутин, игуман Хиландара Свети ДанилоДруги архиепископ Српски, Свети кнез Лазар