Раваница

Раваница, задужбина кнеза Лазара, саграђена је 80-их година XIV века и посвећена Вазнесењу Господњем. Једна од најлепших цркава моравскешколе, Раваница је прави пример топлине и лепоте овог стила, који не полаже много на монументалност. У моравској Србији стекли су се највећи подвижници, монаси из свих крајева Балкана, као и најбољи мајстори и највећи уметници. Сви су се они сусрели у Раваници, где су – под покровитељством побожног српског кнеза – оставили ремек дело духа, љубави и уметничке вештине.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Мошти светог кнеза Лазара после његове смрти чуване су у Раваници да би у време Велике сеобе Срба биле прененсене у Врдник на Фрушкој Гори. После скоро три века враћене су у Раваницу, где се до данас налазе. У Раваницу се убрзо после њеног оснивања доселио и један од највећих подвижника тог времена, свети Ромило Раванички, чија се гробница налази у припрати храма.

УМЕТНОСТ

Оно мало сачуваних раваничких фресака сведочи о вештини мајстора који су их радили. Познато је Исцелење слепог, а на једном од зидова су нам остали и ликови светог кнеза Лазара, кнегиње Милице и младог Стефана и Вука.

ГЕОГРАФИЈА

У подножју Кучајских планина, крај села Сење, у близини Ћуприје

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

Свети кнез Лазар, преподобни Ромило Раванички