Жича

Са манастирима Студеница и Хиландар, Жича представља нераздељиву тријаду (три у једном, тројединство) која улази у темеље српске државности. „Седмовратну Жичу“ (због њених седморо врата) и њену цркву Светог Спаса (Вазнесења Господњег) подигао је Немањин син, први српски краљ, Стефан Првовенчани, у сарадњи са својим братом Светим Савом. Жича је завршена по добијању самосталности Српске Цркве, 1219. године, и тада је и осликана (живописана). Фреске из тог доба су слабо очуване, а уочава се њихова сличност са фрескама Студенице. У новоподигутој цркви први архиепископ српски, Свети Сава, рукоположио је прве српске епископе (владике) и крунисао је првог српског краља. То се сматра рођењем српске државе. Жича је постала архиепископија – седиште српског архиепископа.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Свети Сава је захтевао да се, по угледу на највеће светогорске цркве, Жича омалтерише и обоји црвеном бојом, која симболише крв хришћанских мученика из које се рађа Црква.

УМЕТНОСТ

Горан Петровић, роман Опсада цркве Светог Спаса

ГЕОГРАФИЈА

Жича је подигнута код Краљева, на месту које се налази на једнакој удаљености и од Рима и од Царигарада.

ИСТОРИЈА

Као и Србија, и Жича је кроз историју много страдала. Први пут су је разрушили Татари већ крајем XIII века, па је седиште архиепископије пренесено у Пећку патријаршију. Скоро 150 година црква Светог Спаса у Жичи провела је без крова. Велика обнова спроведена је средином XIX века. Рушена је и у нацистичком бомбардовању у Другом светском рату. Осам векова постојања манастира Жича обележено је 2006-2008.

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

Стефан Првовенчани, Свети Сава