Маричка битка

Једна од најсудбоноснијих битака у српској историји, трагичан догађај који је одредио судбину целог Балкана. О овој значајној бици веома се мало зна. Извесно је да су српски обласни владари Мрњавчевићи – након неуспелих покушаја да за обрачун са Турцима придобију помоћ Византије и других хришћанских савезника – обалом реке Марице (у Бугарској) продрли дубоко у турску територију, готово до Једрена, нове турске престонице. Ту их је код Черномена (данашња Грчка) на десној обали Марице чекала турска војска под командом румелијског беглербега Лала-шахин паше. Срба је било око 60000, док је турска војска била знатно слабија, са 15000 људи. Турци су на превару, пошто су симулирали предају, у ноћи између 25. и 26. септембра 1371. напали неспремне Србе. У бици су погинули и краљ Вукашин и његов брат деспот Јован Угљеша, а изгинула је готово цела српска војска. И данас ово место Турци зову Сирф-синдиги – Српска погибија. Убрзо потом Македонија је пала под Турке, а краљ Марко постао турски вазал. Турцима је био отворен пут ка Јужној и Средњој Европи.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Као спомен на пораз на Марици остала нам је пословица однела га мутна Марица.

ИСТОРИЈА

Неки историчари сматрају да је Маричка битка незаслужено остала у сенци Косовског боја.

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

Браћа Мрњавчевићи, краљ Вукашин и деспот Јован Угљеша (господар грчког дела Македоније).