Коњ Шарац

Марков коњ Шарац, иако понекад изазива подсмех код посматрача (шарен к’о говече), чудесног је порекла и особина. Он је виловит и крилат. Шарац разуме српски, турски и грчки, говори (чак и грчки); пије вино са својим господарем, саветује га и помаже на мегдану. Није реткост да митски и епски јунаци имају оваквог помоћника. Најближи Шарцу је, свакако, Јабучило, крилати коњ Марковог ујака војводе Момчила, блиски рођак крилатог Пегаза из грчке митологије.

ЈЕЗИК

Много речи у српском језику односи се на коња – пастув, парип, ат, ангир или хангир, кобила, бедевија, ждребе. По боји коњ је, осим шарца, ђогат – бео, вранац – црн, риђан, зеленко – сивкаст, дорат – смеђ, алат – кестењаст.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Свети Ђорђе – хришћански витез на коњу

Према народном веровању, коњи носе душе умрлих, коњско рзање најављује срећу, а фрктање кишу.

Позната је народна пословица за добрим коњем прашина се диже.

УМЕТНОСТ

Марко Краљевић купује Шарца

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

Јабучило, Дамјанов Зеленко, Ждралин Милоша Обилића, Хајдук Вељков Кушља.