Избеглице

Избеглица је особа која се због животне угрожености, а због тога што припада одређеној групи људи, налази ван области своје државе и не може или из оправданих разлога не жели да се у њу врати. Када су се у историји пред туђинским војскама избеглице заустављале не превише далеко од својих кућа, са намером да се ускоро врате, избегличке групе су се организовале у такозвани збег. Већи избеглички таласи трајно су мењали структуру насељености српских територија. Распад Југославије деведесетих година XX века довео је до појаве 2.7 милиона избеглица, од којих су 700 хиљада затражили политички азил у земљама Европе. У акцијама хрватске војске и полиције протерано је целокупно српско становништво тадашње Републике Срспке Крајине. И многе избеглице из Босне И Херцеговине остале су без својих домова. У рату на Косову за кратко време је било расељено око милион људи, да би коначан исход тог сукоба било око 200 хиљада протераних Срба.

Србија данас има најбројнију избегличку популацију у Европи. Око пола милиона избеглица настањених у Србији чине 7.5% укупног броја становништва земље.

ЈЕЗИК

Понекад се са избеглице користи реч прогнаници – када жели да се подвуче да је избеглиштво настало под реалним притиском, а не тек због страха.

УМЕТНОСТ

Слика Уроша Предића Херцеговачки бегунци

ИСТОРИЈА

Историја Срба памти више талаца избеглица. Од почетака турских освајања Срби су пред терором напуштали своје постојбине и одлазили у суседне земље. Морали су да се селе и пред немачким војницима, усташама… Велика сеоба Срба са територије Косова и Метохије крајем XVII века најпознатији је избеглички талас, а Срби су у великом броју своја огњишта напуштали и пре и после Велике сеобе, углавном у време устанака и ратова. Пре последњег таласа избеглица из Хрватске и Босне, у Србији су током Другог светског рата у нашле уточиште избеглице из тих истих крајева.