Војна граница

Гранично подручје Хабсбуршке монархије, у почетку организовано као одбрамбени појас против Турака, а касније прерасло у велику аустроугарску ратну провинцију; у европској историји позната као посебан политички и друштвени феномен. Српски народ је у војнојкрајини уживао посебно поштовање и заштиту аустријског двора, као и политичку слободу у односу на локалне земљопоседнике и владаре. Права, обавезе и поседи Крајишника били су регулисани посебним указима царске власти.

ЈЕЗИК

Немачки назив Militärgrenze.

ГЕОГРАФИЈА

Одбрамбена линија коју је утврдио краљ Матија Корвин ишла је следећим путем: Врбас – Усора – Сребреник – Шабац – Београд. У позадини Сењске капетаније била су места Гацко, Оточац, Стариград и Новиград на ушћу реке Зрмање.

Почетком XIX века у Војној крајини је живело око 500 хиљада Срба, заједно са мањим бројем Хрвата, Румуна, Мађара и Немаца.

ИСТОРИЈА

Средином XV века, након пада Босне, угарски краљ Матија Корвин је организовао одбрамбени бедем против Турака и Венеције утврђујући посебну војну област названу Сењска капетанија.

Крајем XV века Хрвати се – након ратног пораза – повлаче на север остављајући напуштену земљу. Срби се тада насељавају у областима Лике и Крбаве.