Војводина

Аутономна покрајина Србије, која се налази у северном делу земље, у Панонској равници Средње Европе. У њој живи 2 милиона људи, што је више од четвртине укупног становништва српске државе. Главни град Војводине је Нови Сад, који има око 370 хиљада становника. Војводина је подручје у коме се сусрећу и заједно живе многе различите националне културе. То је домовина више од 26 народа, са шест језика у званичној употреби. Најбројнија етничка група у Војводини је српска (65%), после које следи мађарска (14%). Заступљеност осталих нација не прелази 3% укупног становништва Војводине.

ЈЕЗИК

Мађарски назив за Војводину је Vajdaság. Немачки израз за Српску Војводину, када је 1849. године призната као део Аустроугарске, гласи Wojwodschaft Serbien und Tamisch Banat. Територија те Војводине не поклапа се са данашњом.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

Становништво Војводине се по вероисповести дели на православне (69%), римокатолике са католицима источног обреда (19%),  протестанте (3%) и остале.

УМЕТНОСТ

У нарочите знаменитости Војводине спадају Сремски Карловци, Петроварадинска тврђава и здања Матице српске и Српског народног позоришта у Новом Саду, манастири Фрушке Горе и манастир Ковиљ, синагога у Новом Саду.

Словачка насеобина у Ковачици представља један од светских центара наивног сликарства.

ГЕОГРАФИЈА

Војводина обухвата области Срема, Бачке и Баната. Војводина је подељена у ове три области рекама Дунавом и Тисом. Данас се западни део Срема налази у Хрватској, северни део Бачке у Мађарској, а источни део Баната у Румунији.

ИСТОРИЈА

Подручје које данас припада Војводини се под влашћу Краљевине Угарске налазило још од XI  века, са изузетком периода турске владавине од XVI до XVIII века. Састав становништва Војводине је почео да се мења још крајем XIV века доласком српских избеглица из крајева који су били поробљени од Турака. Крајем XVII века ову област насељава велики број Срба, који су од почетка задобили посебан политички положај у тадашњем аустроугарском царству преузимајући дужност пограничне војске која ће у случају потребе бранити државу од турских напада.

На Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. Срби су прогласили независност Српске Војводине, која се састојала од Срема, Баната, Бачке и Барање. Следеће године ова територија је – у нешто ужем обиму – проглашена за законити део Аустроугарске под именом Војводство Србије и Тамишког Баната. После Првог светског рата и распада Аустоугарске монархије област Војводине је уговором у Тријанону 1918. године припала Србији, најпре у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније и Југославије. После Другог светског рата ова област је успостављена као аутономна покрајина Србије.

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

Деспот Ђорђе Бранковић, цар Јован Ненад, патријарх Арсеније Чарнојевић, митрополит Стефан Стратимировић, војвода Стеван Шупљикац, патријарх Јосиф Рајачић,  Светозар Милетић, Сава Текелија, Јаша Томић…