Банат

Историјско и географско подручје Средње Европе, тренутно подељено између три државе. Западни део Баната налази се у Србији, источни део у Румунији, а мали северни део у Мађарској. Становништво Баната сачињавају Срби и Румуни, као и мањи број Мађара, Рома и Немаца.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

У XVI и XVII веку на простору данашњег Баната је било пуно српског православног становништва и постојало је неколико епископија (епархија): Липовска, Темишварска, Бечкеречка и Карамешебешка или Вршачка. После Велике сеобе Срба 1690. Бечкеречка епархија је спојена са Темишварском.
У XX веку уједињењем Вршачке и делова Темишварске епархије у Југославији настала је Банатска епархија. Због Срба који живе у румунском делу Баната још увек постоји стара Темишварска епархија.

ГЕОГРАФИЈА

Банат је део Панонске равнице између река Дунава на југу, Тисе на западу, Мориша на северу и обода Јужних Карпата на истоку.

Српска област Баната данас обухвата три округа: Севернобанатски, Средњебанатски и Јужнобанатски, као и Панчевачки Рит, који припада београдској општини Палилула.

Већи градови српског дела Баната су Зрењанин, Панчево, Кикинда и Вршац.

ИСТОРИЈА

Делови Баната су у XVII веку припојени Хабзбуршком царству. Средином XVIII века, нестанком опасности од Турака, царица Марија Терезија је отпочела процес развојачења граничне области и увођења нове цивилне управе. Она је у банатске крајеве населила велики број сељака из других крајева царства.

Србима је понуђено да остану у својим местима, али у новој улози и без политичких права која су раније уживали као крајишници аустријске државе.

У замену за некадашњу границу, царске власти су – двадесет година касније – за Себе основале Потиски и Великокикиндски дистрикт.

Срби нису прихватили нови политички положај у области Баната. Велики број некадашњих граничара иселио се у руске области, где су – кроз неколико генерација – изгубили свој национални идентитет.

После Првог светског рата било је покушаја да се оснује независна Банатска република са седиштем у Темишвару, али је такав развој догађаја спречила српска војска. Банат је подељен на румунске области Темиш, Караш Северин и Арад, српску покрајину Војводину и мађарску грофовију Чонград.