Бранко Радичевић

„Ја мислим да до данас није ниједан учени Србин овако пјевао као овај Радичевић, а он пјева онако како треба Србин књижевник да пјева.“ Речи Ђуре Даничића, Бранковог побратима и другог познатог Вуковог следбеника, најбоље говоре о бури коју је појављивање прве књиге песама Бранка Радичевића 1847. изазвало у српској јавности у Србији и Аустрији. Осим што су биле прве лирске песме у српској књижевности (поред народних), биле су и прве песме писане реформисаним Вуковим, народним језиком, за који Даничић каже: „Још је у књизи овој језик као суза, чист.“ Кад је исте године изашао и Вуков превод Новог завета, као и Његошев Горски вијенац, била је то велика победа Вукове реформе – доказ да се на народном језику може стварати књижевност. Бранко је био прави пример романтичарског песника – његову поезију прожимају љубав према народном језику, дубина осећања како љубави према животу и животне радости, тако и туге због пролазности и смрти. Написао је само 54 лирске песме и неколико епских (које нису од посебног значаја), али су три збирке песама (од којих је једна објављена после смрти), биле довољне да га, уз Јована Јовановића Змаја, учине најзначајнијим српским песником епохе романтизма. Бранко Радичевић је Србин из Српске Војводине, која је била део Аустроугарске. Рођен је 1824. у Славонском Броду, а похађао је чувену Карловачку гимназију. Карловци, посебно Стражилово пресудно ће утицати на њега. Одлазак у Беч омогућио му је да буде у блиском, пријатељском и сарадничком контакту са Вуком Караџићем и његовом породицом. Умро је 1853. од туберкулозе на рукама Вукове жене Ане. Почива на Стражилову, врху Фрушке Горе изнад Сремских Карловаца.

ЈЕЗИК

Крштено име Бранка Радичевића било је Алексије, али га је он „посрбио“ у Бранко. Име Алексије долази од грчког алексиос, што значи заштита, одржавање, спречавање. Бранко је, дакле, онај који брани, који штити.

УМЕТНОСТ

Најпознатија песма – Ђачки растанак. Њен део је и Бранково коло, у којем је изражена идеја братства јужнословенских народа. Песме Кад млидија умретиСтражилово и друге.

ГЕОГРАФИЈА

Споменик Б. Радичевићу подигнут 1885. на Стражилову начињен је од камена са планина из свих српских земаља.