Гробница

Укупан број српских жртава у време Другог светског рата није познат. Процењује се да би тај број могао достићи чак до милион и осамсто (1800000) убијених људи. Највећи број Срба страдао је на подручју тадашње хрватске државе, која је над овим народом спроводила систематски геноцид. Велики део ових жртава није био удостојен хришћанског погреба, већ је завршио у масовним гробницама.

Масовне гробнице су у историју Другог светског рата ушле као застрашујуће сведочанство о размерама српског страдања. Поред више десетина логора намењених планираном уништавању овог народа, непознат, али велики број људи побијен је ван логора – на разним губилиштима – и бачен у јаме.

УМЕТНОСТ

Језиве призоре бацања живих људи и лешева у мрачне амбисе овековечио је песник Иван Горан Ковачић у поеми Јама.

ГЕОГРАФИЈА

Највећи број јама откривен је на подручју Босанске Крајине, где је на свом кућном прагу, у насељу или околини, убијено више од седамдесет хиљада (70000) људи. Нешто мањи број јама пронађен је у Лици, Банији и Кордуну, као и у Славонији. Било их је и у Херцеговини и у средњој Босни, дакле на читавом подручју тадашње државе Хрватске.

ИСТОРИЈА

Један од симбола масовног страдања невиних српских жртава је и село Пребиловци у јужној Херцеговини. Овде је на неколико места у току августа 1941. убијено готово читаво становништво села. Више стотина убијених, укључујући и децу са мајкама, бачено је у оближњу јаму Голубинка.

Почетком деведесетих година прошлог века српски народ је отпочео са вађењем њихових посмртних остатака ради достојног обележавања њиховог спомена. Свега неколико година касније, у рату у Босни и Херцеговини, село је потпуно уништено.