Жртве

Када се човек одвојио од Бога, пустио је смрт и зло у свет, који је, иначе, од Бога створен као добар. Раздвајање човека од Бога довело је и до раздвајања човека од човека. Прво убиство се десило већ међу синовима Адама и Еве. Завист је Каина довела до мржње. Заслепљен мржњом, убио је свог брата Авеља.

Цела историја људског рода препуна је ратова и убистава. Мада није увек лако одредити на коме је кривица за рат и насиље, у свакој генерацији људског рода долази до поделе на оне који су оруђе зла, убице, и на њихове жртве.

Када је пре више од две хиљаде година Син Божији сишао на земљу и родио се као човек, богочовек Исус Христос, дошао је да победи зло и смрт, али не тако што ће људима узети слободу, по којој су слични Богу.

Иако је могао све, добровољно је као човек претрпео смрт на крсту и васкрсао. Отворио је пут генерацијама хришћана који су у вери да ће – идући за Христом – доћи до васкрсења, као и Он добровољно претрпети смрт уместо да се окаљају злочином. Знајући да ако се злом одговара на зло, зло се не искорењује, већ се умножава, они су спремно прихватали улогу жртве. На њиховој крви изграђена је Христова Црква, мост ка вечности.

Српски народ се населио на земљи која је често била подручје ратова. Укљештени између великих сила са Истока и Запада, Срби су, не напуштајући Христа, проживели мученичку историју.

Нарочито су страдали у време турских освајања на Балкану и под турским ропством. Мучени и убијани, многи су запамћени као свети Христови војници љубави и храбрости. Српска земља покрива бројне мученичке жртве – витезове и ратнике, али и жене, децу, старце који су кроз векове страдали од мача и огња.

И пре, али поготово после Косовске битке, Срби свесно прихватају мучеништво за веру. Верујући Христу, многи мученици буквално пркосе смрти. Остало је запамћено да је мученик Авакум Београдски идући на губилиште певао: „Нема лепше вере од хришћанске! Срб је Христов – радује се смрти!“

После ослобођења од Турака ратови за Србе нису престали. Само у XX веку Срби су више пута трагично пострадали. У Балканским ратовима (1912–1913), Првом светском рату (1914–1918), Другом светском рату (1939–1945), послератном периоду испуњеном насиљем комунистичког режима над политичким противницима, као и ратовима вођеним 1991–1999. на тлу бивше Југославије, српски народ је имао око три милиона жртава!

У Првом светском рату Србија је изгубила скоро половину радно способног мушког становништва, у Другом светском рату процентуално више жртава од Југославије, где су огромна већина страдалих били Срби, имале су само Пољска и Русија.

У Другом светском рату српски мушкарци, жене, деца, старци, одвођени су у концентрационе логоре, бацани су у јаме, спаљивани у својим црквама – само зато што су Срби. Слободно се може рећи да су Срби  мученички народ.

Најмање што данашње генерације могу да учине је да не забораве мученичке претке, јер би тиме обесмислили њихову велику жртву.

Свети владика Николај Српски написао је у својој молитви Богу за српски народ:

„Сва се земља покри труповима верних Твојих, не можемо да копамо и да мотика не звекне о кости сродника наших и не одјекне болно у душама нашим.

Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик. Сва је српска земља гробље.

Смилуј се, Господе, и спаси народ Твој, са мном или без мене. Амин.“